Moje iseljenje u Ameriku: priprema odlaska i prvi dani u Americi

Priprema odlaska i prvi dani u Americi

Veliki broj ljudi, posebno preko Fb stranice mi je direktnim porukama slao pitanja u vezi sa mojim iskustvima sa iseljenjem u Ameriku. Iako se svima trudim da odgovorim, ovo baš i nije najproduktivniji način komunikacije. Pitanja koja se postavljaju su u principu vrlo slična, i odgovori na njih bi mogli da imaju koristi većem broju ljudi, ako bi bili objavljeni javno.

Zato pišem ovaj post. U prethodnom sam pisao o dobijanju iseljeničke vize, a ovo su moja iskustva vezana za pripremu odlaska, i o onome šta smo morali da uradimo odmah po dolasku u Ameriku. Nadam se da će biti od koristi.

Avio karte

Mnogo je jeftinije, ali i napornije, putovati preko Budimpešte nego direktno sa beogradskog aerodroma. Tako je oduvek bilo, i to me je oduvek izluđivalo. Iako smo vukli mnogo stvari i putovali sa detetom, odlučili smo se da ipak idemo preko Budimpešte; ušteda je bila zaista velika.

Prilikom kupovine karata, iako smo oboje, da tako kažem, internet orijentisani, ipak smo bolju cenu našli preko agencije nego online. Posle kupovine, preko interneta smo rezervisali sedišta za interkontinentalni let, za svaki slučaj, da slučajno ne budemo razdvojeni. To se pokazalo odlično: rezervisali smo tri mesta u srednjem redu aviona gde ima po četiri sedišta; niko nije uzeo ono četvrto, pa smo se nas troje širili na četiri mesta.

Putovanje

Naše putovanje je bilo udobno, ali fizički izuzetno naporno. Za put do budimpeštanskog aerodroma koristili smo usluge agencije Gea (minibus). Sa njima sam putovao mnogo puta, i u principu sam zadovoljan, ali smo baš sada imali sledeću nezgodnu situaciju, za koju nismo znali unapred: naš let je polazio oko šest ujutro, ali smo na aerodrom pristigli već nešto posle tri – tada je jedna od putnica imala svoj let.

Tih tri sata dreždanja u Budimpešti je uticalo da tokom celog puta ne budemo baš u punoj formi, iako smo kasnije (žena i ja na smenu) spavali u avionu. Put je sve zajedno trajao nešto preko 24 sata.

Iznajmljivanje apartmana

Apartmani, koji se izdaju na duže, su nenamešteni (osim kuhinje, koja je kompletna, a tu su i mašine za pranje i sušenje veša). Takođe, morate sami da napravite ugovor sa kompanijom koja vas snadbeva strujom. Isto važi i za telefon/kablovsku tv, ali to nije toliko bitno kao struja.

Da bi prihvatili vašu prijavu, uprava apartmanskog naselja će tražiti da imate dobar kreditni skor (što nemate), ili da na neki drugi način dokažete da ćete biti redovan platiša (kako – zavisi od slučaja do slučaja, i menadžer apartmanskog naselja će vam verovatno predložiti rešenje koje je prihvatljivo za njih: neko ko ima dobar kreditni skor može npr. da garantuje za vas i slično).

Dakle, ne možete računati da ćete moći unapred iznajmiti apartman. Za to će vam biti potrebno određeno vreme; a u međuvremenu, naravno, morate negde biti smešteni. Postoje dva rešenja za ovu nezgodnu situaciju, i oba su skuplja od iznajmljivanja apartmana.

Prvo rešenje: Smeštaj kod privatnika

Možete da iznajmite stan/kuću/sobu od privatnih lica. Postoji veliki broj sajtova na internetu koji nude mogućnost bukiranja smeštaja kod privatnika, a najbolji i najpoznatiji je svakako AirBnB (njih je koristila moja supruga prilikom svog prethodnog putovanja). Dobra stvar kod ovog servisa je što možete da za svaki apartman koji je u ponudi pogledate komentare koje su ostavljali prethodni gosti, pa tako malo smanjite rizik dolaska u nepoznato (posebno ako dolazite sa malom decom, što je bio naš slučaj).

Drugo rešenje: Extended stay (produženi boravak)

Produženi boravak je usluga koju nude mnogi specijalizovani i nespecijalizovani hoteli. To je u suštini iznajmljivanje na duži rok apartmana – najčešće sobe sa mini kuhinjom. Mi smo izabrali ovo rešenje. Glavni razlog je bio što smo ovako mogli, za slučaj da se ne snađemo, da produžimo boravak u hotelu (dok bi u privatnom smeštaju rizikovali da je neko već rezervisao naš smeštaj posle nas, i da moramo napolje).

Smeštaj smo našli (i platili) iz Beograda. Počeli smo pretragu na Guglu: “extended stay Plano Tx” i to nam je dalo početnu sliku. Dalju pretragu smo nastavili na Expediji (a postoji još jedan odličan servis za ovo, to je Kayak).

Paralelno sa tom pretragom, gledali smo ocene koje su hoteli koji su nas interesovali dobijali na Yelp-u (odnosno, ja sam koristio Yelp, a supruga TripAdvisior). Naravno da zbog visoke cene nisu dolazili u obzir one najbolje ocenjeni, tipa Mariott, Hilton i slični, ali smo rešili da, pre svega zbog deteta, eliminišemo i one koji su ocenjeni samo sa jednom ili dve zvezdice (od mogućih pet).

Rešili smo da gađamo zlatnu sredinu, po kvalitetu i finansijski. I tu nismo pogrešili, naš izbor sa tri zvezdice na Yelpu i preporukama na Trip advisoru se pokazao kao običan ispodprosečan hotel, sa itisonom koji predugo nije čišćen i zbog koga smo svi kašljali (moram ipak da im pohvalim dobar wi-fi internet). Da smo išli ispod tog kvaliteta smeštaja ne bi valjalo, bez obzira na moguću nižu cenu.

Bukiranje smeštaja, i plaćanje, smo obavili unapred, online, preko Expedie, i to je prošlo savršeno.

Rent-a-car

Rentiranje automobila je najbolje rezervisati online, sa preuzimanjem na aerodromu. Kao što sam već rekao, trebaće vam kartica, keš ne primaju. Cene su mnogo iznad prikazanih online, zbog raznih taksi, osiguranja i poreza. Preporučujem da obavezno uzmete i GPS.

Problem je što nam je, zbog mnogo stvari koje smo doneli (tri velika i tri mala kofera, plus rančevi) bio neophodan veći auto; imali smo rezervisan tzv economy car, znači najmanji. Na licu mesta su mi ponudili tzv. upgrade, mnogo veći auto uz doplatu od 10 dolara na dan, i ja sam prihvatio (ionako mi je auto trebao za dva dana). Tako smo umesto Forda Fiesta naredna dva dana vozili Chevrolet Impalu.

U Dalasu je skandalozno skup rent-a-car (par dana koštaće stotine dolara), a život je organizovan tako da se bez kola ne može, i zato je vrlo poželjno spremiti pare za kupovinu (bilo kakvih) kola odmah. Mi smo tako i uradili: sleteli smo u subotu popodne, a kola kupili u ponedeljak. Pre toga smo obavili i prvu kupovinu u Volmartu.

Kupovina u Walmart-u

Volmart je kombinacija mega-samoposluge i robne kuće, u kojoj možete da nađete skoro sve što vam je potrebno za domaćinstvo, po prilično niskim cenama. Naša prva kupovina u Volmartu  je uključila, osim hrane, i dve bitne stvari: GPS za budući automobil, i prepaid mobilne telefone. Prepaid telefon je uglavnom neki stari jeftini model (30-40 dolara), uz koji ide i prepaid broj. Za ove telefone nije potreban ugovor.

„Prvi stepen slobode“

Kada smo se konačno smestili u hotelu, raspremili tih nekoliko kofera sa kojma smo krenuli u novi život, aktivirali nove mobilne telefone, priključili na internet i javili svojim najbližima da smo dobro, mogli smo da se konačno malo opustimo.  Ova velika avantura, iako fizički teška, napunila nas je pozitivnom energijom; osetili smo veliku slobodu, slobodu od pritiska koji smo imali prethodnih nekoliko meseci, dok smo sve ovo pripremali.

Još bolje smo se osećali posle kupovine našeg prvog (polovnog) automobila u Americi, ali o tome i o još nekim događajima u sledećem postu.

Šta treba znati

Evo nekoliko stvari koje je dobro znati pri planiranju iseljenja:

   – Finansijska priprema

Iseljenje je skup proces. Na samom početku života u novoj zemlji, pre nego što počnete da ostvarujete prihode, čeka vas ceo spektar troškova. Ovo verujem posebno važi za ljude koje na licu mesta ne čeka podrška prijatelja ili rođaka, već moraju sve sami da završe (i plate), kao što je bio naš slučaj. Dakle potrebno je finansijski se pripremiti, koliko god je moguće.

Na svom blogu koga sam već par puta pomenuo, čuveni Vrhunski čak kaže da je, ako nema drugog rešenja, bolje uzeti kredit pre iseljenja pa ga vraćati kada se sredite, nego ići sa malo para. Ovo posebno važi ako ne idete sami, već sa porodicom.

   – Kartice

Gledajte da putujete sa kreditnom ili debitnom karticom. Limit na kartici bi trebalo da bude, ako je moguće, bar 2000 eur. Na primer, nećete moći da iznajmite auto bez kartice – ne primaju gotovinu!

   – Cene u Americi

Cene u Americi su iskazane bez poreza. Porez je za većinu stvari 8%, i toliko ćete više platiti na kasi u odnosu na ono što ste videli u radnji.

   – Kreditni skor

Kreditni skor je pojam sa kojim se vrlo često sreće u Americi. Ne označava to koliko novca imate, već koliko redovno izmirujete svoje finansijske obaveze. Mnogo toga se vrti oko kreditnog skora u USA: od toga da li nešto uopšte možete da kupite na kredit, ili da li možete da iznajmite stan, do toga kolika će vam biti kamata. Kao svežim imigrantima, kreditni skor nam je nula: nažalost, američke banke ne uzimaju u obzir kreditnu istoriju van Amerike.

Predlažem da pitanja u vezi sa ovom temom radije postavljajte u komentarima nego kroz direktne poruke, jer će tako biti korisnije za mnogo više čitalaca.

Advertisements

I am a serial entrepreneur, living in Plano, Texas. Stuff that interest me: IT, Internet, online media, retail solutions, software outsourcing, gadgets. Also, I like being outdoors, trekking, and all kind of activities that brings our family together.

Tagged with: , , , , ,
Objavljeno u Odlazak u Ameriku
8 comments on “Moje iseljenje u Ameriku: priprema odlaska i prvi dani u Americi
  1. Olja Ka kaže:

    Srećno vam bilo! Želim vam dobro zdravlje, vama, vašoj porodici i mnogo uspeha u novom životu Miroslave. Ovaj post mi se veoma dopao jer je koristan za sve one koji bi kao i vi želeli da odu odavde i počnu život izpočetka, sa više mogućnosti za bolje.

    Sviđa mi se

    • msaracevic kaže:

      Hvala Vam Olja!

      Post sam prevashodno napisao kao odgovor na najčešća pitanja koja dobijam. Život ovde nam se izuzetno svideo, i pokušaću da to opišem u nekom od narednih postova.

      Sviđa mi se

  2. Anonimni kaže:

    Ah taj kreditni skor! Želim vam da vam bude veoma visok u budućnosti. Nažalost, on se gradi uglavnom ako uzmete kredite pa ih redovno isplaćujete, što je nama bilo veoma nelogično. Susrešćete se sa još mnogo nepoznanica, dobra vest je da će mozak da vam ubrzano radi, što uopšte nije loše. I kad za godinu dana pogledate unazad, shvatićete da ste toliko toga uradili kao recimo što bi uradili za 10 godina u Srbiji. Bez preterivanja! Sve najbolje vam želim!

    Sviđa mi se

  3. Negoslava kaže:

    Puno sreće vam želim. Pa da jednoga dana čitamo tekst na temu – Kako sam postao uspešan Srbin u Americi.

    Sviđa mi se

  4. Misty kaže:

    Dobro je da ste se smestili i snašli. Neka je sa srećom ostanak 🙂

    Sviđa mi se

  5. George Madjarev kaže:

    Odličan blog.

    Velika razlika od kako je naša familija od četvoro: otac 47 godina, mama 41, ja 14 i moja sestra 11 godina došla u US 1966 godene.

    Prva razlika je da nije bilo internet i skoro sve drugo što ima danas nije bilo u to vreme. Sve je bilo nepoznato nama pre nego što smo kernuli na put. Niko od nas nije govorio engleski. Naš put je prvo bio od Zrenjanina do Beograda do Rijeke sa vozom. U Rijeki smo prešli na brod koji je stao u 5-6 gradova u Italy i onda do New York. Sve to je uzelo 19 dana. U New York smo nekako pronašli kako da stignemo do voz stanice i kupili karte za voz do Detroit. Taj put sa čekanjem u NY je uzeo još 3 dana.

    U to vreme keš je bio još kako se sve kupovalo, ali mi nismo imali monogo što po Jugoslovenskom zakonu mi smo imali pravo da nosimo samo $300 po osobi.

    Ovo je bio dugačak put ali uspomena koja je trajala čitavog života i sada kad gledam nazad, jako uspešan put.

    Želim tebi I tvojoj familiji sve najbolje.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: